Novogodišnje tradicije i običaji širom sveta

Nova godina je praznik koji se slavi širom sveta, sa različitim običajima i ritualima. Da li ste se ikada zapitali zašto slavimo Novu godinu? Donosimo Vam neke istorijske činjenice i  tradicije u vezi sa Novom godinom, koje se prenose generacijama, u zemljama širom sveta.

Da li ste znali da je Nova godina najstariji  praznik koji se proslavlja? Vavilonci su počeli da slave Novu godinu 23. marta, oko 2000 p.n.e . Kraj marta je bio logičan izbor za Novu godinu, jer je početak proleća i takođe vreme kada se sade novi usevi. Vavilonske svečanosti su trajale jedanaest dana , a svaki dan se proslavljao na drugačiji način.

U godinama koje su usledile, Rimljani su nastavili da slave Novu godinu, krajem marta , ali sa svakim novim imperatorom dolazile su i promene i uskoro je počela da se slavi 1. januara. Ovaj datum nema poseban značaj, sasvim slučajno je izabran. Mesec januar je odabran za početak godišnjeg kalendara zbog mitskog boga Janusa (bog sa dva lica: jedno gleda napred u budućnost, a drugi unazad u prošlost). On je bio čuvar vrata i ulaza, pa je iz tog razloga odabran da nadgleda  novogodišnji početak. Nakon što je Julije Cezar ustanovio julijanski kalendar, 1. januar je zvanično određen za početak Nove godine.

Novogodišnji običaji za sreću širom sveta U okviru svake zemlje postoje različite tradicije i rituali koji se prenose sa generacije na generaciju, a za koje se veruje da donose sreću u narednoj godini.

SAD: Poljubac u u ponoć način je ulaska u Novu godinu, a veruje se i da će pravljenje zaglušujuće buke oterati zle duhove.

Engleska: Veruje se da prvi gost koji vam dođe u kuću donosi svoju dobru sreću. Veruje se da bi to trebalo da bude muškarac koji donosi poklone, poput uglja za vatru ili vekne hleba za sto. Gost ulazi na prednja vrata, a izlazi na zadnja. Svakom ko se pojavi bez poklona ili neželjeno, neće biti dozvoljeno da prvi uđe u kuću.

Španija i Peru: Ove zemlje imaju slične tradicije, u smislu da je običaj da jedu 12 zrna grožđa kako bi imali sreće narednih 12 meseci. U Peruu imaju običaj da pojedu i 13. zrno, kako bi osigurali svoju dobru sreću.

Japan: U Japanu ukrašavaju svoje domove za Novu godinu borovim granama koje  simbolizuju dugovečnost, stabljikama bambusa koje simbolizuju prosperitet, i japanskom kajsijpm koja simbolizuje plemstvo.

Grčka i Norveška: Takođe imaju slične tradicije. U Grčkoj se hleb peče sa novčićem unutra, a ako treće parče hleba ima novčić, smatra se da će proleće te godine doći ranije. Norvežani  prave puding od pirinča sa celim bademom i ko god dobije badem u svom delu, garantovano mu je blagostanje te godine.

Sicilija: Na dan Nove godine se služe samo lazanje, jer se veruje da sve drugo donosi lošu sreću.

Kina: Kao što većina ljudi već zna, Kineska nova godina nije 1. januara, ali takođe proslavljaju sa svojim običajima. Svaka ulazna vrata obojena su svežim slojem crvene boje, koja simbolizuje sreću. Takođe, porodice pripremaju gozbe bez upotrebe noževa. Svi noževi su sklone na 24 časa, da bi se sprečilo da se bilo ko poseče, jer se veruje da to donosi lošu sreću.

Egida International Vam želi srećne Božićne i Novogodišnje praznike, da ih provedete u miru, okruženi porodicom i prijateljima.
Predstojeća 2016. nam donosi nove izazove, poslovne i privatne.
Želimo Vam da nastavite da ostvarujete svoje ciljeve!

Docek Nove 2015. godine

Share