Avanturistički letnji kamp i škola engleskog jezika u Velikoj Britaniji

ps-g-outdoor-girl-smile

Škola

PGL Windmill Hill

Uzrast polaznika 7-17 godina

GRUPNI POLAZAK SA PRATNJOM

Termin: 05.08-19.08.2017.

PGL je vodeći organizator avanturističkih kampova, koji deci pružaju mogućnost učenja engleskog jezika na zabavan način. Letnji kursevi za decu se organizuju na velikom broju lokacija širom Velike Britanije. Škole, kao i rezidencije u kojima su deca smeštena, nalaze se u okviru istog kampusa.

Vannastavne aktivnosti dizajnirane su tako da motivišu decu, izgrade njihovo samopouzdanje i spretnost u bavljenju sportom. Organizovane su na dnevnom nivou, u dva bloka od po sat i po. U opuštenoj i zabavnoj atmosferi, deca mogu da biraju između čak 50 različitih aktivnosti: aeroball, mačevanje, obuka na trapezu i trambolini, streličarstvo, penjanje po konopcima, vožnja četvorotočkaša, vožnja kanuom, snalaženje u prirodi, spuštanje niz stenu, izgradnji splava na jezeru, Jacob`s ladder i mnoge druge.

Pored navedenih, u ponudi su i redovni sportovi poput košarke, fudbala, odbojke…

Sve aktivnosti su proverene i odobrene kao sigurne i odvijaju se pod nadzorom instruktora. Sve ove aktivnosti su proverene i odobrene kao sigurne, a tokom svih tih aktivnosti deca su pod nadzorom instruktora. Svaka vannastavna aktivnost se sastoji od dva bloka od sat i po, a zabava se nastavlja i u večernjim časovima kroz niz večernjih aktivnosti (karaoke, disko, kvizovi, filmsko veče, logorska vatra…).

Tokom svih segmenata programa, učenici imaju celodnevnu pažnju profesora iz Srbije, od aerodroma u Beogradu do povratka.

Destinacija

Windmill Hill kamp nalazi se nedaleko od obale, u prelepim dolinama istočnog Saseksa, a u blizini Londona i Brajtona.  Ovo imanje se prostire na 8 hektara predivne prirode i svojim mladim polaznicima nudi čitav niz mogućnosti za zabavu i učenje. Nastava, ishrana, smeštaj i kompletan društveni program organizovani su na jednom mestu, što predstavlja bezbrižan boravak za polaznike. U okviru ovog kompleksa se, između ostalog, nalaze prodavnica, kao i otvoreni bazen sa vodom koja se greje.

Kursevi

Nastava  je  osmišljena  sa  ciljem  da unapredi  znanje i upotreba jezika.  Akcenat   je   na  konverzaciji   i  kroz   mnogobrojne  debate,  igre  i  vežbanje  situacija  se  obogaćuje vokabular.  Teme  su  prilagođene uzrastu dece. Maksimalan broj dece po grupi je 12 i ta internacionalna grupa funkcioniše kao  tim,  kako  na  nastavi,  tako  i  van  nje.

Nakon časova jezika i dnevnih aktivnosti, zabava se nastavlja i u večernjim časovima, kada se organizuju karaoke i kazino večeri, disko, kvizovi, filmske večeri… Polaznici se tada druže sa ostalim timovima, i sa  britanskom  decom  koja  su  učesnici  ovih  kampova. Na  taj  način  dodatno usavršavaju  engleski  jezik.
Kako bi boravak u Velikoj Britaniji bio potpun, deca imaju organizovane i ekskurzije, gde imaju priliku da obiđu  gradove poput Londona, Brajtona, Hejstingsa, Kanterberija… U program su uključene jedna poludnevna ekskurzija četvrtkom i jedna celodnevna ekskurzija subotom.

Smeštaj

Smeštaj je rezidencijalnog tipa. Polaznici su smešteni u drvenim kućicama,  sa višekrevetnim sobama (4-6 kreveta, neki su na sprat), od kojih je svaka sa sopstvenim kupatilom. Posteljina je obezbeđena i menja se jednom nedeljno, a potrebno je da polaznici ponesu sopstvene peškire. Sobe se redovno čiste. Ishrana je po principu punog pansiona (doručak, ručak i večera), s tim da prilikom ručka i večere polaznici mogu da biraju između više ponuđenih toplih jela.

Akreditacije

British Council

bc

The British Council is the national accrediting body in the UK for schools, colleges and universities that provide courses in English as a foreign language. As part of the English in Britain Accreditation Scheme (EiBAS), the British Council carries out regular inspections on behalf of English UK of all those institutions that provide training of high quality.

Utisci

Marchants Hill, PGL avanturistički kamp

Stigli smo u Veliku Britaniju. Učimo engleski i družimo se sa vršnjacima iz celog sveta. Uz to, imamo različite avanturističke aktivnosti, na kojima isto učimo nove reči iz engleskog jezika. Profesor Dejan je stalno sa nama, na svim aktivnostima.

Danas smo imali 4 aktivnosti.

Powerfan je aktivnost gde učenici osete senzaciju slobodnog pada, zakačeni su za uže koje je povezano sa koturom koji se okreće-fan- i koji momentalno pruža otpor u skladu sa težinom učenika, tako da se posle slobodnog padanja sila gravitacije ublaži u skladu sa težinom. Penju se do vrha, a mogu i da skoče sa manje visine.


Absailing ili spuštanje niz toranj. Vezani sigurnosnim pojasevima špustaju se tako što telo pravi L oblik, nogama se odbacuju o drveni zid tornja i u skokovima se spuštaju na zemlju, poput soecijalaca samo naravno sporije.


Jacob’s ladders velike merdevine sačinjene od debala povezanih užadima koje vise između dva ogromna stuba. Razmak između debala se povećava pri vrhu, pa deca moraju da sarađuju kada se po trojica penju, jer moraju da dodaju jedan drugom pomoćnu užad.

Trapez podrazumeva da se popnu na stub i onda skoče da uhvate šipku i urade zgib, pa ih onda spuštaju polako. Drugi put se šipka udalji, pa zaista moraju da se sa stuba odbace što vise u vazduh da je uhvate.

Danas smo bili na giant swing. Deca u paru se zakače za metalnu osovinu pomoću karabina. Nose gornje i donje sigurnosne tregere koji su zakačeni za metalnu osovinu koja je zapravo data ljuljaska. Druga deca vuku uže koje je povezano sa ljuljaskom i samim tim povlače decu na ljuljaški uvis. Deca idu uvis do maksimuma a mogu,ukoliko se uplaše, da kažu stop. Kada se zaustave, jedan od njih mora da povuče kanap da se na taj način ljuljaska oslobodi i krene pod uticajem gravitacije da se ljulja.

Danas smo bili u Portsmutu, dan za šoping,  ali i rešavanje zadataka sa handouta koje su dobili odmah po dolasku. Tako su morali da opišu znamenitosti koje vidimo, da kažu šta misle za šta je data zgrada služila u prošlosti, a čemu služi danas. Takođe su imali i snapchat challenge da uslikaju svoju grupu sa datim skulpturama koje se nalaze na šetalištu.

Danas su deca posle dva časa imala generalnu probu za svoju prezentaciju. Imali su svaki dan jedan čas koji su posvetili projektu koji su sami izabrali da rade. Neki su radili food in my country, sports, music, fashion, cars, environment… U grupicama od po troje ili u paru predstavili su svoje radove pred svim polaznicima i nastavnicima. Bilo je malo treme, ali aplauzi su je brzo raspršili. Svi su bili sjajni, posebno Englezi koji su se mučili sa imenima Kineza, mada moram priznati i naš Uglješa im zadaje muke prilikom izgovora, te su ga, nakon što sam im objasnio da njegovo ime znači ugalj, tj. crn kao ugalj, prozvali Coal, iliti Kole. Sve u svemu, divne prezentacije.

London

Sat i po vožnja od kampa do grada, panoramsko obilaženje najbitnijih i najpoznatijih delova grada autobusom. Deca su bila oduševljena brojem ferarija i bentlija koje su slikali kao da su znamenitosti Londona isključivo skupa sportska kola. Vodičica je pričala o Harrods-u i Ritz-u i Selfridges-u. Ljudi i vreva na ulicama su bili znatno zabavniji, pa su se đaci takmičili ko će pre da uslika ferari ili bentli, a zatim su prešli na prolaznike, te su slikali druge turiste i ljude kako piju kafu dok žure na posao, na brzinu jedu peciva i slično. Ali, zanimalo ih je da cuju sve o Piccadily Circus-u kraj kog smo prosli i St Paul’s Cathedral. Nakon vožnje pored Oxford Street-a polako smo se približili London Eye-u, gde smo izašli i čekali u redu na vožnju 45 min. Red ogroman, ali se sve vreme malo po malo krećemo. Došao je red na nas, slikaju nas pre ulaska u kabinu, utrčavamo u nju pošto se London Eye pokreće …

Čini nam se bez pauze. Polako kreće uspinjanje i vidik sve širi i bolji. Nakon veličanstvene vožnje od London Eye-a peške idemo ka Parlamentu i Elizabetinoj kući, gde se nalazi ogromno zvono, čuveni Big Ben. Posle slikanja kod Big Ben-a, dolazimo do stražara na konjima i pored njih prolazimo kako bismo se što pre sakrili od sunca u St James parku. Pauzica za ručak i osveženje. Ubrzo krećemo ka Bakigngemskoj palati gde se slikamo i nastavljamo ka Trafalgar trgu i konačno zatim dolazimo do Covent Garden-a, gde imamo pauzu od sat vremena za brzinski šoping i dok smo se okrenuli, bio je trenutak za povratak u kamp.

Juče smo imali sensory trail.

U parovima deca stoje na ledini na obroncima šume u kojoj se nalazi poligon. Prva vežba je prilično smešna za tinejdžere, ali su se svakako dobro nasmejali.

Naime, svaki par izabere jednu životinju čije zvuke mogu oboje da imitiraju. Neznajući šta im sledi, deca su izabrala prase, majmuma, krokodila, slona, kokoške, mačke, pse, zmije. Zatim jedna dete stavlja crni povez preko očiju, a drugo je pored njega. Cilj je dovesti dete sa povezom preko očiju do instruktora koji se nalazi na drugom kraju livade. To mogu jedino koristeći zvuke životinje koju su odabrali. Svi su se smejali krokodilima i slonovima, jer te životinje nije lako imitirati. Psi i krave su bili urnebesni.

Drugi deo se sastoji od sledećeg. Jedno dete navodi drugo sa povezom preko očiju do šume i cilj je da dete sa povezom zagrli neko drvo. Zatim ga dete navigator navodi drugim putem nazad na ledinu, kako bi ga zbunio, jer na kraju dete sa povezom preko očiju skida dati povez i treba po osećaju da prepozna koje je drvo zagrlilo.

Posle ovih uvodnih vežbi krećemo na poligon. Svi stavljaju povez preko očiju, leva ruka drzi uže a desna ruka je na ramenu osobe ispred.

Cilj poligona je da svi stignu do kraja. Na tom putu se svi smenjuju u jednom momentu i postaju vođe kolone sa zadatkom da opisuju šta osećaju ispred sebe. Npr. sada sam naišao na neku izbočinu, podignite nogu visoko da ne padnete. Sada sam ugazio u nešto mekano i ljigavo i mislim da ću propasti i dalje. Paziteeee (u pitanju je sunđer natopljen vodom, ali se deci čini da su u pokumočvari). Nastavnik, tj. ja, kako bi im iskustvo učinio još zanimljivijim, uzimam suvu travku, sakrijem se negde ispred njih, i travkom im pređem preko lica. Deca pomisle da su u pitanju insekti i mašu rukama pokušavajući da oteraju bube kojih nema.

Nedelja jutro, posle doručka grupe koje su tek stigle imaju test a mi , sad već domaći, imamo team games and low ropes. Team games igraju u dva tima deo iz bejzbola. Prvi put niko nije znao tačna pravila, tako da je lopta letela i unapred i unazad i levo i desno, ali su se svi zabavljali i svi su bili pobednici imajući na umu da je skoro svako dete imalo svoju verziju pravila. Danas pak, budući da  im se gradivo teorije bejzbola sleglo, svi igraju kao profesionalci. Dobro, svi sem novopridošlih Kineza koji nikako da shvate pravila, što uopšte nije za čuđenje, jer insruktor priča mislćci da je bejzbol popularan širom sveta.

Team games

Igre sa padobranom. Ne zna se ko se više zabavljao, deca ili instruktorka i ja. Padobran raširen po travi na kriket terenu. Trava kao kineski tepih, mekana – prva igra, mačka i miš. Jedno dete je miš i uđe ispod padobrana. Drugo dete je mačka i ono jedino sme da kleči po padobranu i da se kreće kao mačka. Mi ostali držimo rub padobrana i talasamo kako bi se miš mogao kretati ispod padobrana i kako mačka ne bi lako mogla da uoči gde je miš.

Padobran –  druga igra. Jedno dete je ajkula i uđe ispod padobrana. Mi ostali sedimo, noge ispružene, ispod padobrana. Rukama talasamo padobran, a ajkula nas hvata za noge i uvlači ispod. Što više ajkula, to lakše povući dete ispod padobrana. Kako se svi plašimo ajkula, posle nekoliko sekundi sva deca koja sede zapravo su u polutrbusnom sedu i skoro da leže na leđima, kako bi videli ajkulu. Na taj način niko ne može da se povredi, a ajkulama je teže.

I treća igra sa padobranom, vir. Jedno dete sedne u centar padobrana, a mi ostali se polako kećemo oko njega, drzeći padobran. Posle nekoliko krugova, dete u centru izgleda kao zapakovana bombona. Na znak jedan.dva.tri, svi brzo povučemo padobran, a dete u sredini počne da se vrti kao u vrtlogu.

Sat vožnje do Vindzora prošlo je u čavrljanju sa drugarima iz Rusije,  Kine i Egipta. Po dolasku čekamo oko 15 minuta u redu za ulazak u kompleks Vindzora. Slikanje je dozvoljeno napolju, ali ne i unutra. Međutim, niko ne može zaustaviti decu da bez blica slikaju šta im je volja.  Ako pogledate na tavanicu sa štitovima, primetićete da su neki štitiovi beli. To je zato što su dati vitezovi prekršili kod ponašanja ili učinili neko kriminalno delo, pa su im oduzete titule, ali je mesto ostalo belo, kako bi se znalo za njihovu sramotu jer pored svakog štita tj. grba stoji broj. Isti taj broj se nalazi na zidovima dvorane i svako može da pročita ime i prezime viteza.

Oksford

Dolazimo u jutarnjim satima, posle sat vremena putovanja praćeni kišom koja sve jače i jače pada. Po dolasku u grad idemo u kratku šetnju koja počinje na mestu odakle zapravo počinje Temza. Temza je u Oksfordu toliko mala da se čini da je običan kanal. Deca u neverici slikaju reku i misle da se šalimo sa njima. Šetnja počinje kod Temze i polako idemo ka Christchurch College-u, najbogatijem koledžu kome pripadaju široke livade i parkovi kroz koje prolazimo. Budući da je kiša sve jače padala, ne zastajkujemo kod Christchurch College-a za pauzu za rucak. Prolazimo pored trpezarije koledža koja izgleda kao iz bajke, pa ni ne čudi što su neke scene iz Harry Potter-a snimali baš na ovom mestu.

U koledžu se nalazi čuveno stepenište od kamena koje mozete videti u prvom delu Harry Potter-a, kada profesor Mekgonagol, Maggie Smith, dočekuje učenike u
Hogwortsu. Posle parkova, Christchurch College-a, dolazimo do ulice koja vodi do glavne ulice grada.

Prolazimo pored botanicke bašte i sve je okupano… Okupano kišom i mirisom engleskih ruža. Ubrzo zatim dolazimo do prodavnice slatkiša Hardys. Slatkiši sa ukusima trave, puževa, žaba… Sve podseća na  scene iz Harry Potter-a. Nakon kupovine pozamašne količine slatkiša, koji se ne mogu naći kod nas u prodaji, idemo ka samom centru grada. Prolazimo mnogobrojne koledže, idemo ispod replike Mosta uzdaha iz Venecije koji u Oksfordu na svu srecu ima drugaciju upotrebu – povezuje dve zgrade. Dolazimo i do najstarije kule jedne crkve koja datira iz 11. veka. Deca dobijaju 3 sata slobodnog vremena za šoping, slikanje i uzivanje u posmatranju starih zgrada čije fasade od žućkastog kamena na kiši imaju posebnu patinu i doprinose učenjačkoj atmosferi samog grada.
Nakon slobodnog vremena, vraćamo se ka meeting pointu, na istom mestu odakle smo.otpočeli šetnju, kod ulazne vekičanstvene kapije  Christchurch College-a. Čuju se zvona kapela, vreme je za polazak.

25.07-08.08.2015. GRUPNI POLAZAK

Grupa je uživala u raznovrsnim aktivnostima i druženju sa vršnjacima, uz aktivno korišćenje engleskog jezika kako na nastavi, tako i van nje. O tome kako su se proveli, najbolje svedoče njihovi pozitivni utisci, koji vas mogu motivisati da nam se priključite sledećeg leta i stvarate uspomene sa nama. Strahinja i Mateja prenose vam kako su oni proveli ovo leto u PGL avanturističkom kampu:

„Ove godine su nam jako nedostajale devojčice u grupi, družili smo se sa Španjolkama, Litvankama i Ruskinjama. “

 

 

2014. GRUPNI POLAZAK

Profesor Vladimir Široki

Stigli smo!

Prvi utisak je vrlo pozitivan.

Hajde, redom. Avion je krenuo na vreme. Bilo je nešto turbulencija, ali ništa strašno. Osoblje je vrlo ljubazno. Kamp je čist, okruženi smo prelepom prirodom. Prvo što su videli je teren za basket i već su tu klinci rekli da je super. Večera je bilo prijatno iznenađenje. Došli smo u vreme večere pa smo jeli u kantini. Ukusno je, dobar je izbor jela. Npr, ja sam uzeo pirinač i nešto kao naš svinjski gulaš i salatu (bilo je nekih 6-7 vrsta da se bira). Imali smo i kolač za dezert. Naravno, klinci su uzimali krompir varijante sa kečapom, panirane kerefeke i sl. Bilo je i voća. Ako si gladan, možeš da tražiš još.

U šestokrevetnim su sobama. Ja imam svoju sobu – single, i baš mi je udobno. U istoj smo kolibi. Čuvari čuvaju u toku noći i nije problem što se sobe ne zaključavaju. Moja se zaključava pa su neka deca kod mene ostavila tehniku, za ne daj Bože. Smešteni su 2+2+2+2, odnosno nisu 4 devojčice i 4 dečaka. Sa Poljacima su i devojčicama iz Španije.

U sredu idemo u  Portsmouth, a u petak u Oxford. Tek krajem naredne nedelje ćemo u London. Sutra odlaze Italijani Poljaci i Rusi. Stižu nam Nemci, Holanđani, Poljaci, verovatno još neko – to sam zapamtio.

Interesantno je što prilikom obilazaka (Portsmouth, Oxford) dobijaju upitnike sa pitanjima i zadacima. Npr. Šta misliš čemu je ova zgrada služila kada je sazidana? … Opiši ulicu u kojoj si sa što više prideva…. Nalazimo se ispred Christ Church College. Pitaj troje prolaznika šta misle ili znaju o ovoj ustanovi… Deca kao deca, i naša i iz ostalih država, negoduju i mršte se, kao glupo je i dosadno. Rekli smo im da i to ulazi u ocenu pa rizikuju manji rezultat na kraju kursa. Dečja posla. Samo da im je McDonalds i šopingovanje. Meni se kao nastavniku i štreberu to jako dopada. To nismo imali prošle godine.

Uslikao sam nekoliko aktivnosti koje vam šaljem. Deca imaju u svojim aparatima još slika. Kada mi prebace, poslaću vam.

Sve vas pozdravljam.

Vlada

(Vladimir Široki, MA (English Language and Linguistics) / ELT / TEFL / Interpreter)

Share to Facebook Share to Twitter Share to Google Plus Pošalji prijatelju Print