Zašto učiti nemački jezik u Beču

Zadovoljstvo nam je kada se Egidini polaznici sa kurseva jezika u inostranstvu vrate sa mnogo pozitivnih utisaka i željom da ponove svoje iskustvo. U nastavku pročitajte utiske sa kursa nemačkog jezika u školi u Beču i saznajte zašto je pohađanje kurseva jezika u inostranstvu neprocenjivo iskustvo.

UTISAK IZ BEČA

Za učenje nemačkog jezika sam se odlučio iz više razloga. Pre svega, tu je bila želja da izvorno mogu da pratim nemačku literaturu i da upoznam istoriju i kulturu Nemačke. Osim toga, veoma je lep osećaj kada znate više jezika. Takođe je interesantno pomenuti, a nedavno sam pročitao veoma zanimljiv članak o tome, kako posle 60. godine života, učenje jezika na najbolji način sprečava ili usporava gubitak pamćenja koji se kod starijih osoba često javlja. Konačno, hteo sam da i sam iskusim učenje jezika u inostranstvu, obzirom da sam svog sina u periodu odrastanja više puta slao u razne lingvističke koledže.

Izabrao sam Actilingua Akademiju u Beču sa trajanjem boravka od dve nedelje. Škola je na odličnoj lokaciji, na oko 20 minuta od najstrožijeg centra, bečke opere. Kada je reč o nastavi, koncipirana je na taj način da smo imali četiri časa dnevno, od kojih su dva časa bila gramatika nemačkog jezika, a druga dva konverzacija. Konverzacija se odvijala vezano za lekcije koje su se obrađivale ali i šire, pri čemu je i tu bilo provere prethodno obradjivane gramatike. Gramatiku predaje jedna profesorka, a konverzaciju druga. Obe su bile odlične, posvećene i predusretljive. Svake nedelje se polaže po jedan test, kako bi se videlo koliko smo napredovali. Oba sam uspešno položio.

Polaznici u mojoj grupi su uglavnom imali između 18 i 25 godina, mada je bilo i nas starijih. Neki su se odlučili da uče nemački zbog toga što vole ovaj jezik i žele da ga nauče zbog sebe, a bilo je i onih koji su upisali kurs jezika iz razloga što im je potreban sertifikat radi posla. Bilo je polaznika iz Švajcarske, Francuske, Amerike, Kanade, Japana, Rusije, Ukrajine kao i dosta studenata iz susednih zemalja i naravno, Srbije. Većinom dolaze da uče nemački i steknu sertifikat kako bi našli posao u zemljama nemačkog govornog područja. Veoma je lepo to što se svi zaista trude kako bi što bolje savladali jezik i ulažu i po sat-dva dnevno vremena van nastave za učenje. Upoznao sam i par Amerikanaca koji su turističko upoznavanje Beča upotpunili i sa jednom nedeljom učenja osnova nemačkog jezika, što mi je bilo veoma zanimljivo.

Atmosfera je bila sasvim dobra i svako je imao svoj način na koji je učio jezik nakon nastave. Moj metod učenja sastojao se iz toga da sam uveče prepisivao svoje beleške sa predavanja i na taj način obnavljao gradivo. To mi nije oduzimalo mnogo vremena, nekih pola sata možda, a bilo je efikasno. Takođe sam ujutru uz kafu u kafiću čitao to što sam beležio i na taj način učio, a da mi nije bilo naporno. Svako veče sam gledao informativne emisije i reklame i dosta mi je značilo slušanje živog jezika.

Kada je smeštaj u pitanju, bio sam smešten u Actilingua rezidenciji. Tu se nisam pretplatio na hranu već sam želeo da sam okusim svo bogatstvo austrijske i evropske kuhinje u bečkim restoranima. Doručak i večeru sam spremao u rezidenciji koja pruža sasvim zadovoljavajuće uslove za tako nešto. Sama rezidencija je udaljena oko pola sata pešice od škole, što meni kao nekom ko voli da pešači, nije smetalo. Inače, saobraćaj u Beču je izvrstan pa je veoma lako koristiti ga.

Planiram da nastavim da učim nemački jezik dok ga u potpunosti ne savladam. Za sledeći put u planu imam Berlin, jer sam čuo da je odlična škola. Kada naučim nemački, ne planiram da prestanem sa učenjem jezika. Verovatno će sledeći jezik koji ću učiti biti italijanski.

Zoran Njegovan (62), univerzitetski profesor

Hofburg v pozadí Naturhistorisches museum wien - Múzeum prírodnej histórie vo Viedni Archduke Charles monument, Vienna |